ИМА НЕШТО, ОСТА НЕДОВРШЕНО & СРЧАНЕ ТАНЕ Радомира М. и Верице П.

ИМА НЕШТО, НЕДОВРШЕНО глоса на стихове Радомира Мићуновића Све искрице сад су само моје Као да никад волели се нисмо, Одјекују празне речи твоје, Има нешто као Свето писмо. А, то нешто, беше илузија, Блистава стаза, сјајна, далека, Скривена жеља и фантазија У животу свакога човека. Пригрлих је да нас води срећи, Да волимо како досад нисмо, Хоће ли нас исто греси пећи, Љубав коју преболели нисмо! Често с лица склизне ми капљица Залудно те моје јутро чека Бледи жеља да будем краљица, Жена која памти се довека. Верица Преда ПреВера