Guest
Инстаграм: Сајт: TikTok: @ Подржимо рад оца Предрага: “Рођен сам као Самир Пајазитовић, од мајке Селиме и оца Мустафе, унук Реџепа и Шемке Ганић и Јусена и Салихе Пајазитовић, у једној обичној исламској породици. Од малена учен исламским обичајима и вредностима, које из неког тада непознатог разлога нисам могао да усвојим као своје. Никада ми ништа од тога није било блиско. Увек сам се више радовао православним празницима, него исламским. Још од основне школе више ми је пријао боравак у црквама и манастирима него у џамијама. Сам боравак у цркви доносио осећај благостања и неког тада чудног мира, док сам џамији осећао равнодушност. Временом сам престао да их посећујем и све више сам почео да читам о Православљу. Са годинама сам почео да осећам потребу да сазнам своје нешто више о свом пореклу, јер ми моја ближа родбина о томе није причала. У мојој фамилији то је била тема коју су сви избегавали. Почело је трагање и борба, првенствено са самим собом. Питао сам се да ли треба да оставим ствари онакве какве јесу, или да покушам да сазнам нешто више о својим коренима. Већ на почетку пута дошло је застоја, јер информација је било мало. Жарко сам желео да сазнам што више, да објасним себи зашто сам другачији, а у исто време, плашио сам се оног што могу сазнати о себи и својима. Кажу људи када нешто желиш, до тог и дођеш. Тако после много неуспеха и неколико одустајања од потраге, срећа ми се осмехнула. У новинама је изашао члнак о пореклу неких познатих људи из Босне и Хрватске, и међу њима је био и Ејуп Ганић, дедин брат. У том чланку се наводи да је он пореклом Мрњавчевић. Прочитвши то, добио сам нови подстрек да наставим са већ давно започетим трагањем. Почео сам од детаља који су наведени у чланку. Лагано се клупко одмотавало. Напокон сам нашао лозу Мрњавчевића и информацију која је код мене пробудила лавину осећања. Информација је гласила да је део Мрњавчевића, сада наследника са презименом Ганић населило део око Новог Пазара, тачније село Себечево, где су рођени Реџеп и Шемка Ганић, моји деда и баба. Одмах након тог сазнања осетио сам огромну потребу да исправим велику неправду која је учињена мојој фамилији и да враим веру Православну која је узета потурчавањем остатка Мрњавчевића. Тих дана сам боравио у Врбасу и осетио сам потребу да о тој мојој одлуци попричам са неким ко би могао да ме разуме. Сматрао сам да је прича са свештеним лицем једина могућност. Недељу дана касније решио сам да се прекрстим, тачније примим назад веру православну. Тада сам узео име Лазар. Истим путем је кренуо и мој брат Асмир, који је недељу после мог крштења примио Православну веру и сада се зове Ђорђе. Напокон сам осетио истинску срећу и да је ту припадам. Наравно тада креће мисија која траје и биће настављена вековима надаље, надам се. Док сам овај рад спремао размишљао сам о мом целокупном животном путу и сећајући се неких ситуација где сам одреаговао ''витешки'' схватио сам да иако је пут тежак и трновит, напокон има смисао. Самим тим сам и осетио потребу да приступим нашем реду и да кроз његово деловање и учешће бар мало смирим духове прошлости и да мојим прецима осветлам образ. Неизмерно радостан што сам баш ја потомак истинских витезова и великих јунака. Поносан сам што је тај витешки ген толико јак да и после неколико векова наставља да живи и што сам вољом Божјом нашао свој витешки пут. Овим бих и завршио вечерашњи рад и желео бих вама моје браћо и сестре да кажем да читав живот имамо да се покажемо и докажемо и да није све тмурно, иако тако изгледа и да човек и човечанство мора и треба да има част, храброст и вољу да ради на побољшању људи и света ма колико год то било тешко.“ Из ауторског текста “Витештво у генима“, објављеног на сајту Удружења “Грци Србије“
