Српска баштина - Археолошка налазишта

Током праисторије, простор данашње Србије је два пута био културно средиште Европе. Пре година, настало је на територији источне Србије, прво плански подигнуто људско насеље у Европи. Насеље Лепенски Вир убрзо је добило одлике неолитске старчевачке културе, а њу је заменила винчанска култура, најнапреднија праисторијска култура на свету, која обухвата период од 5300. до 4300. године пре нове ере. Са локалитета Беловоде потиче најранија металургија бакра у Европи, а о степену развијености овог становништва, говоре и урезани знаци познати као винчанско писмо. Ови простори су се поново нашли у жижи историјских и културних збивања када су били у склопу Римске империје, нарочито у последњим вековима њеног трајања, а потом и византијског периода. О томе сведоче бројни споменици и налазишта попут Трајановог моста преко реке Дунав, Виминацијума, Сирмијума, Феликс Ромулијане, Наисуса, Медијане, Јустинијане Приме и др. На тлу које данас заузима Република Србија, рођено је 17 римских царева. Осим самих локалитета, ово велико археолошко културно благо, представљено је јавности и у музејима. Целокупан историјски слој на ком данас живимо, представља важан део наше баштине и темељ на ком смо наставили да стварано.