Српска баштина - Манастир Крупа

Манастир Крупа је саграђен у подножју планине Велебит, на граници Лике и Далмације. Године 1317. основали су га монаси из Босанске Крупе уз помоћ краља Милутина. Свој допринос његовој обнови, дали су Стефан Дечански, цар Душан, српски деспоти Бранковићи, али и патријарси обновљене Пећке патријаршије. Око 1600. године, један од најбољих критских мајстора тог времена, Јован Апака, израдио је престоне иконе, а око 1617. године, цркву је осликао Георгије Митрофановић, несумњиво најизразитији представник српског сликарства у време под турском влашћу. Крупски монаси вековима су богатили манастир иконама, драгоценим рукописима и великим бројем вредних богослужбених предмета израђених у највећим европским уметничким центрима. У манастиру је постојала књиговезачка радионица, али и школа у којој се индивидуално радило на васпитању и образовању монашког подмлатка. Од свих његових настојатеља, највеће заслуге за процват манастира у 18. веку припадају архимандриту Герасиму Зелићу, великом путнику и српском писцу. Манастир Крупа данас има изузетну културну, уметничку, историјску и духовну вредност.