Стихира Св. Јована Дамаскина, глас 1. самогласно Која то сладост живота остаје нетакнута тугом? Која то слава на земљи оста непроменљива? Све је од сенке слабије, све је од снова варљивије; у трен ока, и смрт све ово узима. Него, у светлости, Христе, лица Твојега, и у наслађењу Лепотом Твојом, упокој кога си изабрао, као Човекољубац.
Hide player controls
Hide resume playing