Погребна стихира св. ована Дамаскина глас 2. на српском

Авај мени, какву борбу има душа када се одваја од тела! Авај, колико тада плаче, и нема ко да се смилује на њу. К Анђелима подижући очи, узалуд се моли; к људима пружајући руке, нема ко да јој помогне. Зато, мила моја браћо, сетивши се краткоће живота нашег, молимо од Христа покој представљеном, и душама нашим велику милост.