Guest
Песму посвећујем својој СВЕТОЈ ЗЕМЉИ и ВЕЧНОЈ ПОСТОЈБИНИ, КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. О теби ће последњу реч дати велики БОГ, а не мали људи. Милутин Попадић Моја Света земљо Где год ми био, роде, Космету нашем крени, Српској колевци, сине, духовној нашој стени. Када се прекрстиш, сине, окрени се Космету тамо, то је наш Јерусалим, никоме га не дамо. Повешће тебе отац, да видиш свето место, Душана цара, сине, где је био славни престо. Када се прекрстиш, сине, окрени се Космету тамо, то је наш Јерусалим, никоме га не дамо. Када те обузме језа, знаћеш и где си стао, пољуби Свету земљу, ту је кнез Лазар пао. Када се прекрстиш, сине, окрени се Космету тамо, то је наш Јерусалим, никоме га не дамо. Загрли Србина брата, који још овде стоји, чува наш светионик, к'о Јован код Крста стоји. Када се прекрстиш, сине, окрени се Космету тамо, то је наш Јерусалим, никоме га не дамо.
