Guest
Ruska pjesma ispjevana našem blaženopočivšem Patrijarhu Pavlu “Где нам је родни крај...? Шумадија? Лика? Далмација? Херцеговина? Шар планина? Проклетије? Сибир? Прашуме на истоку Пољске? Северно од Минска...? Украјинска валовита побрђа? Кавказ? Месопотамија? Мала Азија? У некој далекој земљи, налик оној из басана и бајки, где се наш прапредак први пут осврнуо око себе... Неме те земље више такве каква је била, али остало је у крви непроменљиво братство племена која посташе народи. И остаде нам свима Русија, да у њу гледамо као на утеху, замену за пралик заувек изгубљеног завичаја из којег смо потекли и чије сећање нам тихо допире из дубина заједничког бића... Хвала што нас подсећате, Татјана, Ксенија, Наталија, Светлана! Хвала Сергеј, Анатолиј, Инокентиј! Ви мислите да сте ви криви за наше патње... Не, сами смо себи окренули леђа, драга браћо, сестре, ми смо грешни... Хвала што нас сада, када видимо свој грех, подсећате да нисмо сами! Хвала Русијо што си са нама... И
