Titovo istorijsko “ne” Staljinu 1948. otvorilo je ne samo novu fazu odnosa izmedju tadasnje Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, vec i jedno od najmracnijih poglavlja nakon Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Uspostavljen je jedan od najozloglasenijih posleratnih logora u kojem su završavali svi koji su, makar rečju u krugu prijatelja, podrzali Rezoluciju Informbiroa ( Informbiro je imao zadatak da sve komunisticke partije stavi pod diktat Sovjetskog Saveza ), izrazavajuci na taj nacin neslaganje sa politikom tadasnjeg predsednika Josipa Broza. Tu su, od 1949. do 1956. “prevaspitavani” jezivim, mucilackim metodama. Mnogi od osudjenih, a ni danas im se ne zna tacan broj, ne znaju zbog cega su zavrsili na robiji. U drustvu se razvila kategorija “potkazivaca”, pa su ljudi prijavljivali svoje prijatelje, poznanike pa i rodbinu, kako bi dokazali svoju privrzenost Titu i njegovoj spoljnoj politici. Ovo je prica o golom otoku. Podrzite nas na Patreonu: Mail za Saradnju/Business email: BojanZlatarevic@
Hide player controls
Hide resume playing