Guest
Rekli su mi da je dosla iz provincije strpavsi u kofer snove i ambicije Drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja - shvatih: Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija Srce stade kao dete da se otima trazili smo se po prethodnim zivotima Ostavih iza sebe svet zablude, promasaje koji tiste prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim opet bih uzeo kostim vecnog decaka i opet bih smislio kako da prodangubim dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka Gorda, naspram podsmeha i spletki poslednjih usamljeni galeb iznad mora osrednjih Reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla sami, svoji, izbeglice iz besmisla O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim opet bih gledao niz kej kao niz prugu i opet bih znao da se u oblak zadubim i cekao bih samo nju ni jednu drugu ..... Napisi mi pesmu, mazila se je nisam znao da li cu umeti reci jesu moje igracke cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici kaleidoskopa i svaki put mi druga slika u ocima kad zazmurim ali, postoje u nama neke neprevodive dubine postoje u nama neke stvari neprevodive u reci ne znam Napisi mi pesmu, molila je i nisam znao da li cu umeti voleo sam ju tako lako a, tako sam tesko to znao da pokazem a, onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna mapa pokazao mi je u koju zvezdu treba da se zagledam i tako eto ti pesma, ludo jedna == Autor: Đorđe Balašević Copyright: Đorđe Balašević
