Guest
Zvonko Bogdan - Ova pisma refren nema Obzirem se oko sebe, Vidim da mi nesto fali, Zelim stalno proslost dotaci. Lutam dokle oci vide, Trazim salas moga dide, A znam da ga necu pronaci. Izmicu mi sve starine, Lipe rici iz daljine Sve to ima neki cudan put. Sirotinja tiho place U budzaku svog zivota I moli se Bogu uzalud. Ova pisma refren nema, Misli su se razastrle svud, U dusi mi tuga spava, A da krenem nemam vise kud. Ova pisma refren nema, Misli su se razastrle svud, U srcu mi tuga drima, A da krenem nemam vise kud. Porusise sve salase I dudove krajputase, Sto su nasu dusu imali. Prodadose sve mijane, Zatvorise sve bircuze Di su nasi stari svracali. Konji rzu ko i prije I psi laju isto tako Ko de neki salas cuvaju. Tamburasi muku muce Da se u kafanu vrate I da opet tiho sviraju. Ova pisma refren nema, Misli su se razastrle svud,. U dusi mi tuga spava, A da krenem nemam vise kud. Ova pisma refren nema, Misli su se razastrle svud, Drugcije se danas zivi, A da krenem nemam vise kud.
