Српска народна музика и игра. АФА Светозар Марковић, Крагујевац, Србиjа. Срем Фолк Фест 2023 Ethno music Српски фолклор је збирни назив за дела српског народног стваралаштва која су се преносила са колена на колено у виду песама или легенди. Српски фолклор се заснива и на традиционалној словенској митологији претхришћанског доба и на православној хришћанској култури (од покрштавања Србије и превода Светог писма на словенске језике од стране Ћирила и Методија). Српски фолклор је привукао пажњу многих писаца и културних личности у Европи: књижевна дела су превођена на многе језике света, на њиховој основи настала су многа друга дела енглеске, немачке, француске, пољске, руске књижевности и књижевности других земаља и народа. Српске народне песме певају се на један или два гласа, мада има и хорског певања. Постоје сеоске и градске народне песме. Музички инструменти су тамбура, разни дувачки инструменти (укључујући кавал), мандолина и гусле. У Србији је популарно коло, иако има доста соло и парних плесова. Године 1948. у Србији је било 1668 различитих игара. Постоје ритуални плесови (додола, лазарица, колида, крсиница), игре са мимиком (паун), стари плесови (тројанац, ђурђевка), моравац и многи други. Након Народноослободилачког рата појавило се неколико нових варијетета кола, по узору на старе босанске и црногорске игре, уз које се певају партизанске песме. Коло се игра уз пратњу хармонике или у ритму стопала. Сербский фольклор — собирательное название произведений сербского народного творчества, которые передавались из поколения в поколение в виде песен или сказаний. В основе сербского фольклора лежат как традиционная славянская мифология дохристианских времён, так и православная христианская культура (со времён обращения Сербии в христианство и перевода священного писания Кириллом и Мефодием на славянские языки). Сербский фольклор привлекал внимание множества писателей и деятелей культуры Европы: литературные произведения переведены на многие языки мира, на их основе созданы множество других произведений английской, немецкой, французской, польской, русской литературы и литературы других стран и народов. Сербские народные песни исполняются на один или два голоса протяжно, хотя есть и хоровое пение. Существуют сельские и городские народные песни. Музыкальные инструменты — бубны и турецкие барабаны, различные свирели, мандолины и гусли. В Сербии популярен круговой танец коло, хотя есть множество сольных и парных танцев. В 1948 году в Сербии насчитывалось 1668 различных танцев. Встречаются обрядово-магические танцы (додола, лазарица, колида, крсиница), танцы с мимикой (паун, бибера), старые танцы (троянац, джурджевка, ослица), моравац, вратянка, ушест и многие другие. После Народно-освободительной войны появились несколько новых разновидностей коло, основанные на старых боснийских и черногорских танцев, под которые исполняются партизанские песни. Коло танцуется под аккомпанемент аккордеона или под ритм ног. Serbian folklore is the folk traditions among ethnic Serbs. The earliest examples of Serbian folklore are seen in the pre-Christian Slavic customs transformed into Christianity. Dancing tradition in Serbia is represented by various styles of dances in the country and it is called Kolo. The word Kolo originated from the Slavic word meaning a ‘wheel,’ circle, or circuit. As with other aspects of Serbian culture, different forms of dances originated in different parts of Serbia, developed according to the local traditions and also acquired elements from other parts of the country. Kolo used to be performed near churches, at war fronts, weddings, and other occasions; the Serbian community described it as a circle dance around the church. At these celebrations, the Serbians start a circle dance, then, people hold each other’s hands, making a chain or a union, following the same rhythm; their hands are either in a V or W formation. Serbian folk dancing, kolo (“circle [dance]“), includes many varieties. The most popular dances are Užičko kolo, and Moravac, while other popular dances include Kokonješte, Žikino kolo and Vranjanka. -Užičko kolo (from Užice). -Moravac (from Great Morava), derived from Sumadija, which is a Region in Central Serbia. The dance structure is performed to a 2/4 beat in an open circle of dancers where the dance moves counterclockwise. -Kokonješte, translates from the Romanian word “coconeşte, which means in the style of a young nobleman.“ -Žikino kolo, translates to Zika's circle dance, it is performed to a 7/8 beat (in some places, it's noted as 3/4). -Vranjanka (from Vranje). -Bojerka (Serbian noble dance), “Biserka-Bojerka“ are two different melodies, to which the same dance was done in an urban circle. “Biserka” is derived from the word “biser,” meaning “pearl” or “jewel.“ -Oro (Serbian eagle dance from Montenegro and Herzegovina) -Čačak Kolo
Hide player controls
Hide resume playing