Guest
Монах Лазар Светогорац или Лазар Србин је без икакве сумње једна од најпотцењенијих личности српске историје средњег века. Најбољи показатељ непосвећености према овим заиста маркантним данима наше историје јесте и чињеница да до сада, у ових 620 година од постављања Лазаревог часовника, није написана ниједна озбиљна и опширна научна студија на ту тему, што је заиста поражавајуће. Те 1404. године, у московском Кремљу, по налогу великог кнеза Василија I Дмитријевича, постављен је први јавни механички часовник у целој потоњој Русији. Будући “Трећи Рим“ и заштитник целог православног и словенског света се са овим најмодернијим европским изумом упознао захваљујући једном монаху са Свете Горе. Иако је потицао из “примитивне Србије“, а своје образовање стекао, ако не у потпуности, онда макар највећим делом на такође потцењеној Светој Гори, овај православни монах српског порекла је успео да направи нешто што је до тада, на источној обали Јадрана, било могуће видети само у Дубровнику и Србиј
