Guest
“Možda smo ja i ti divlji i ničiji, možda nas je tuga zauvek vezala. Kažu nam da smo svi rođeni jednaki, jednaki pred Bogom i pod zvezdama. Čujem, marširaju zastave, zvone koraci u ovoj noći, nebo noćas ratuje, a ti me ne pitaj, nikada, o samoći. Sanjam, sanjam da si tu, k'o da letim na zlatnom ćilimu. Sanjam, Bog nas prokleo, sve nam dao, a sreću nam je uzeo. Zaboravljen sam ja, zaboravljena ti, negde u tišini naše ulice. Ponoć je kucnula, ti si se prekrstila, obrisala sve jednim potezom gumice. Čujem, marširaju zastave, zvone koraci u ovoj noći, nebo noćas ratuje, a ti me ne pitaj, nikada, o samoći. Sanjam, sanjam da si tu, k'o da letim na zlatnom ćilimu. Sanjam, Bog nas prokleo, sve nam dao, a sreću nam je uzeo.“
