Живот у манастиру Хиландару (1983. годинa) - ivot u manastiru Hilandaru (1983. godina)

Први снимак монашког живота, забележен камером, током идиоритмије (особеножића) у светогорском манастиру Хиландару. Идиоритимија је начин монашког живота где монаси имају сопствену својину и старају се сами ο себи, заједничка трпеза је била једино током панигира (манстирских слава). На општежиће (киновију) манастир Хиландар прешао је на празник Покрова Пресвете Богородице 1990. године. Општежиће је антоним особеножића и представља начин монашког живота који је сабрао монахе у једно здање на заједнички живот, у киновију (грч: κοινόβιον или конвикт), тј. кућу за заједнички живот, а то је већ био манастир (грч: μοναστήριον, кућа усамљеника, кућа монаха). На тај начин је Св. Пахомије Велики постао отац манастирског монаштва; он први ствара општежиће (или киновију) и даје монашком животу канонски облик. Свих двадесет светогорских монаха су општежитељни.