Guest
Милан Мића Петровић Текст: Муња сјева, црна земља јечи, На Козари и Пољу Лијевчи, Играју се муње и облаци, А по пољу падају јунаци. Борбу воде Дражини четници И Титови црвени злочинци. Наваљује маса са свих страна Од усташа и од партизана. Јуриш врши Гатачка бригада, Крв се лије омладина пада. Двије ноћи и два бјела данка, Љута борба траје без престанка. На јуришу у сред оркшаја А из ладне смрти загрљаја Одјекује поклик и команда Поповића славног Милорада: “Напред браћо док нас је једнога За слободу и за Краља свога; Смрт презрите, небој’ те се рана То је увјек било, код Гачана.” И још нешто рећи хотијаше Ал’ га љуте ране савладаше. Погоди га партизанско тане И усташко још продуби ране. Живот даде милом роду своме, На Лијевчу Пољу крвавоме. Одужи се својој отаџбини, Своме Гацку и Херцеговини. Нек ти буде лака земља црна, И захвална мајка Отаџбина. Вјечна слава, дични Милораде, Нек' ти виле на гроб цвјеће саде.
