Guest
Музика: Небојша Обрадовић, Феђа Димовић и Павлина Радовановић Аранжман: Бошко Ћирковић Текст: Феђа Димовић, Блажо Вујовић и Бошко Ћирковић Микс и мастер: Вук Алексић Одједном све је почело, кад дошли су у село Као црни облаци усред дана ведрог Постројили пред црквом, рекли сад је ново време да, за наше добро, све нас привремено селе Ја се нисам плашио. Имао сам поверење кад видео сам комшију са њима да се смеје Кад стигли смо на перон ужас следио ми вене Пробијен бајонетом човек пао је пред мене Сабијени, без даха, воз чекали, да крене Са сузама су текле Ђурђевданске песме “Зашто нам то раде?”, плакале су жене А мени су се вратиле речи мога деде да брзо смо заборавили Шуцкоре и Добој Дивизије вражије и Арадски логор Слабо сила прашта за срушена им царства Због ставе и ината Србин вазда страда Теци, реко, теци, теци само Теци, теци, врати ме у моје село равно Плачи, кишо. Дрхти, дрхти, грано Расти, горо, зелени, покриј мене травом Заспи ми, заспи, детенце Заспи ми, чедо мамино Нек расте ружа румена Нек расте, мами од меда Знам да нисам у паклу, деца непрекидно плачу Изгладнели, у страху, траже заклану мајку Крвник, данас, једном малом разбио је главу Осталима, сутра, даје стакло као храну Одакле извире то зло, када сви смо људи? Јуче гледао сам кроз жицу како породицу грли Обећао је жупник да спасиће нас смрти ако прихватимо савет да правилно нас крсти Јеванђеље, у врсти, додирују прсти Примили кризму ал завршили у рупи Не дај, Боже, тај понор да ме натера да мрзим Не одричем се вере, слободно ме мучи Теци, реко, теци, теци само Теци, теци, врати ме у моје село равно Плачи, кишо. Дрхти, дрхти, грано Расти, горо, зелени, покриј мене травом Лешеве слажем у блатњаве раке Класје које пожњале су усташке каме До нас допро глас је да при крају рат је Још увек траје клање ал стражара је све мање Надамо се, џабе, да ће неко да нас спасе Заборављени ми смо, од сада па на даље У миру окретаће главе од ове слике страшне Прекриће нас стране историје лажне Позвани слободом, зором крећемо у пробој Голоруки рушимо ограду пред собом Страх у нама згажен, осећај је блажен Стигли смо до Саве, кад чуо сам рафале Теци, реко, теци, теци само Теци, теци, врати ме у моје село равно Плачи, кишо. Дрхти, дрхти, грано Расти, горо, зелени, покриј мене травом Теци, реко, теци, теци само Теци, теци, врати ме у моје село равно Плачи, кишо. Дрхти, дрхти, грано Расти, горо, зелени, покриј мене травом Заспи ми, заспи, детенце Заспи ми, чедо мамино Нек расте ружа румена Нек расте, мами од меда
