Guest
по заявкам радиослушателей текст стихотворения, а не песни взято с сайта Youtube Алекса Шантиħ Емина Синоħ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Jа каква jе, пуста! Тако ми имана, Стид jе не би било да jе код султана! Па jош када шеħе и плеħима креħе… - Ни хо[дж]ин ми запис више помоħ’ неħе! Jа jоj назвах селам ал’ мога ми дина Ни шħе ни да чуjе лиjепа Емина, Но у сребрн ибрик захитила воде Па по башти [дж]уле заливати оде; С грана вjетар духну па низ плеħи пусте Расплете joj оне плетенице густе, Замириса коса ко зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави! Мало не посрнух, моjега ми дина, Но мени не дође лиjепа Емина. Само ме jе jедном погледала мрко, Нити хаjе, алчак, што за [нь]ом црко’!..
