Guest
Коначно да се и то догоди. Европљани који су на почетку специјалне војне операције удомили избеглице из Украјине лију крокодилске сузе и не могу да се ослободе дрских гостију који пију, организују бандитске групе и, разуме се, не желе да раде. Па зашто би исељеници из «велике» «це јевропа» државе уопште радили. Говоримо онако како јесте. Француска је кренула са деложацијом украјинских избеглица које живе у социјалним становима, пише француски Le Monde, посебно у граду Гранд Ест на истоку земље нежељени гости већ су добили обавештења од власти да морају напустити уступљене им станове. Власти одлуку објашњавају, цитирамо, «неспремношћу избеглица да се професионално интегришу», крај цитата. Дакле, ови момци не раде нити су размишљали да раде. Угледни француски лист истиче да су и друге државе Европске уније скресале обим државне помоћи украјинским избеглицама — у Мађарској, Холандији, Норвешкој и Чешкој. Чак је и шеф пољске дипломатије Радослав Сикорски потврдио да Пољска не жели да исплаћује социјалну помоћ украјинским избеглицама и у телефонском разговору са нашим пранкерима Вованом и Лексусом потврдио је да Европа не жели «да украјински грађани мигрирају по ЕУ у трагању за бољим условима». А министар финансија Немачке Кристијан Линднер предложио је да се избеглицама из Украјине додели посебан правни статус како би смањили трошкове за социјална давања. Најдрскији «гости» из Украјине поред осетне новчане подршке, имају право на све медицинске услуге, плаћени су им курсеви за учење језика, а користе и консултативне и квалификационе услуге центара за запошљавање. Сви ови расходи тешко су бреме за федерални буџет, истакао је немачки министар. Тренутно се у СРН налази око 2 милиона избеглица, а трошкови за њих сваког месеца износе око 539 милиона евра. Укро просјаци највише су досадили Немцима. Обрачунска комора СРН тврди да је око 40 посто Украјинаца након завршетка курса језика добило понуде за посао од центра за запошљавање, међутим њих мање од 1 посто одазвало се на посао. Прошле године од свих који су добили понуду да раде «нико није дошао на посао». Ето тако. Терају их, а они се чврсто држе, једном речју, грађани Украјине чине све само да се не врате у своју «рођену Нењку» — коју не желе ни да бране ни да обнављају.
