Guest
У сумрак људскости, осванула је нада да није све угашено и затрто. То показују појединци скућени по неким ћошковима света који, за схватање савременог човека, немају ништа, а у ствари имају све. И док, по стиховима многих песника, сви тврде да траже човека свећом, Емир Кустурица је у свом окружењу нашао људе и не обасјава их свећом, већ рефлекторима како би доказао, по ко зна који пут, шта значи бити човек и то човештво претворио у извор са ког ваља пити, чија се вода не да флаширати. Жалосно је што су јунаци нашег времена људи прошлих времена и што су у свету који инсистира на видљивости, управо они невидљиви.
