Guest
У првој половини маја 1944. године, одиграла се битка између четника и комуниста на Златибору. Титу је била намера да продре у Србију и преотме од четника територије на којима би вршио мобилизацију. У бици је учествовало 5000. комуниста и дупло више четника. Наредбом од 12. маја, Дража за врховног команданта операција поставља капетана Нешка Недића, команданта Ваљевског корпуса. Одлучујући напад на 5. крајишку дивизију. 14. маја комунисти су овако описали, Судар је био жесток, развила се општа борба прса у прса. Настао је краткотрајни метеж, пљуштали су ударци кундацима, пламтели пиштољи и севали бајонети, четници су падали али су ипак јуришали. Из те борбе пуковник Драгослав Рачић описује овако, ''Потпуно сам поразио групу комуниста испред мене, у паничном страху и дивљем бекству остаци комуниста побегли су преко Увца'' После бежаније комуниста у Црну Гору, капетан Нешко Недић послао је кратки радиограм: ''Комуниста слободних у Србији нема.'' До краја рата комунисти су успели да против четника у Србији пошаљу око . комуниста бораца, национални састав ових јединица био је следећи: — око . Срба — око 3000. Бугара — 3000. Муслимана — 1500. Италијана — 1500. Црногораца — 1000. Хрвата — 1000. Македонаца — 500. Албанаца Главна предност комуниста била је у огромном наоружању и војној опреми коју су добили од Западних савезника.
