Guest
The Chosen (2020), Episode Eight Global Livestream: Неименована Самарићанка, у православној традицији названа Фотина (или Светлана), је једна од особа које Исус среће током свог путовања кроз Самарију. Подужи разговор Исуса и Самарићанке је забележен једино у Јеванђељу по Јовану. Исус и Фотина су, упркос свим друштвеним баријерама, отворено разговарали о верским питањима. Након тога је ова Самарићанка, поверовавши у Христа, преобратила многе Самарићане у христову веру. Ова жена је први евангелиста у јеванђељу по Јовану. Православне цркве Фотину славе као светицу и мученицу 20. марта по јулијанском, а 2. априла по грегоријанском календару. Хришћанско предање каже да је Фотина касније пошла да проповеда Христово јеванђеље, са своја два сина, Виктором и Јосијом, и са пет сестара које су се звале: Анатолија, Фота, Фотида, Параскева и Кириакија. Кренули су и по другим земљама, и стигли до Картагине у Африци. Али, за време владавине цара Нерона, доведени су у Рим, осуђени и бачени у тамницу. Ћерка Неронова Домнина дошла је у додир са Фотином, која ју је обратила у Христову веру. После тамновања сви су пострадали ради Христа. Фотина, која је крај бунара срела Христа, бачена је у бунар, где је и скончала. Данас се у близини древног Јаковљевог бунара налази православна црква свете Фотине. ****** Ко је, пак, први исповедио Христа као Месију? Христос је први пут о Свом месијанству отворено обзнанио једној жени, и то не обичној жени, него Самарјанки - грешници која је у прошлости имала петорицу мужева и која је у то време живела са човеком који није био њен муж (в. Јн 4; 18). „Пред злонамерним Јеврејима Исус Христос није тако отворено говорио о Себи, као што је говорио пред овом незлобивом женом“, рекао је Григорије Дјаченко у својој беседи на Недељу о Самарјанки. Самарјанка се, међутим, ове велике милости није удостојила само због своје незлобивости, него и због њене огромне жудње за истином и љубави према размишљању о вери. Исус јој је о Себи рекао да је Он Христос и зато „што је ова жена била добронамернија од Јудејаца“, објашњава св. Јован Златоусти. „Све што је ова жена говорила, говорила је од чистога срца и са искреним намерама... и у свему осталом види се вера и усрдност ове жене“ (из „Беседа на Јеванђеље св. Јована Богослова“). Христово откривање једној од жена, за које су Јудејци говорили да је „боље спалити речи Закона, него их поверити жени“, на најбољи могући начин илуструје Спаситељеве речи: Ја нисaм дошао да зовем праведнике, но грешнике на покајање (Мт 9; 13). Многи Самарјани су, на основу речи ове жене, поверовали у Господа. Срцу Самарјанке нису била потребна чуда да би поверовала. Њој је био довољан један разговор са Господом да би се у њеном срцу распламсала искра Божија. Несумњиво је да су разговор код Јаковљевог извора и Христов дводневни боравак у Сихару послужили да се Самарјани касније тако лако преобрате у хришћанство (в. Дела ап. 8; 5 и даље). Свештеник Кирил Јолкин
