Guest
Спашавање деце из опасних ратних зона и њихово пресељење у Русију на Западу је названо геноцидом. Ниједно дете није присилно претворено у Руса — погледајте филм о томе како та деца живе, шта осећају и шта желе. Мештани су крили своју децу у подрумима како украјински војници и добровољци не би на силу одводили децу, како их не би узимали и користили, да украјински снајперисти не би користили децу као штит, да их не би стављали испред прозора, као што је био случај у Мариупољу. „Украјина није учествовала у евакуацији деце, није то ставила као приоритет.” Деца, чији се родитељи јаве и желе да их преузму, спремна су да буду враћена својим легалним старатељима. Упркос чињеници да су већ постали једна велика породица са Русијом, свако од деце сања да има своје маму и тату. Тек недавно су почели да заборављају рат, у првим данима су се скривали од било каквог јаког звука. Сада су срећна деца која плешу, певају, играју се — живе. Source: Република Српска
