Guest
У књизи „Сећање не сме да стане“ коју је приредила Зорица Ковачев пише: „Концентрациони логор у Јасеновцу подигнут је по угледу на немачке логоре из Другог светског рата. ...Јасеновац, иако под утицајем немачких логора, толико се у злу одмакао и узнапредовао, да их је све и надмашио тако да немачки логори готово падају засенак.“ Независна Држава Хрватска створена је 10. априла 1941. године уз помоћ немачке војске која је тога дана ушла у Загреб. На њеном челу нашао се усташки поглавник Анте Павелић који је власт преузео 15. априла. Тада је победоносно изјавио „Ја сам посјекао стабло, а ви крешите гране.“ У састав нове државе ушле су Хрватска, Славонија, део Далмације од Сплита до Дубровника, читава БиХ као и Срем до Земуна. Усташе су извор свог надахнућа и фанатизма тражиле у прошлости, приказујући се као они који остварују јединствену мисију хрватског народа. Тврдили су да је хрватски народ први створио своју државу и имао „посебан значај“ у историји, за разлику од српског који није био историјски субјект. Усташе су браниле и идеју хрватског простора као искључиво свог животног простора, у коме никако није било места за Србе. Због тога су идеолози усташког покрета сматрали да „Србе у НДХ треба побити, прекрстити и иселити“. До данас нису утврђене прецизне цифре о броју страдалих Срба у Другом светском рату. Никада нису све жртве пописане. Грубе процене говоре о бројкама преко страдалих. Само за архипелаг логора Јасеновац, који је био огромна фабрика смрти, процене убијених крећу се од до Срба. Невине жртве јасеновачких мученика откривају нам се као дар. Дар који је принет са циљем да нам помогне да се уздигнемо до овог узвишеног идеала. Имајући свест о томе, света јасеновачка земља открива нам се као простор живота, као земља живих, која нас, сасвим парадоксално, узводи у атмосферу непролазног осећања радости живота. То су све разлози због чега свет треба да упознавати са страдањем Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. На сваки вредан начин. Лишени политике, кроз цркву, науку, уметност. Да се запамти и да се не заборави.
