DefOm Kiralik ask

Kad bih ti jednog dana pokucao na vrata rano ujutru, i probudio te iz sna... A magla se još uvek nije digla iznad Zlatnog Roga. Odjekuju sirene trajekata. Praskozorje je svuda, most još uvek nije podignut. Kada bih ti jednog dana pokucao na vrata u ranu zoru... Put mi se odužio... Voz je prolazio preko gvozdenih mostova noću. Sela u nedođiji sa 5 ili 10 kuća, telegrafski stubovi duž cele trase trčali su da nas sustignu. Recimo da sam pevao pesme sa prozora, budio se, dremao, pa se opet budio. Moja karta treće klase, toliko o siromaštvu. Recimo da nisam mogao da kupim tu ogrlicu od morske pene, pa sam ti doneo korpu jabuka iz Sapandže umesto toga... Hajdarpaša otvori ruke, možda smo rekli, trajekt se presijava na doku, vazduh pomalo prohladan, more miriše na ribu i katran, recimo da sam prešao od mosta na drugu obalu veslačkim čamcem, popeo se na naše brdo u jednom udahu... Kad bih ti jednog dana pokucao na vrata u ranu zoru, „Ko je to?“ pitala bi ti snenog glasa. Razbarušena kosa, pospane oči. Ko zna kako