Guest
Stihove govori Petar Kralj Sveti Sava Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? “Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, sedi oci, kaluđeri, otvor’te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, klonulo je moje telo, umorne su moje noge - al’ je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi. Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru, i sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru. Otvor’
