Guest
Койот, Sitara - Здесь была война Текст на руском - Ове узвишице сада ћуте, али сећање је живо. Пушкарнице бункера су неме, земља није изгажена. Тише, не жури, ослушни сине Овде сваки метар памти, како није било снаге Овде је сваки корак на граниту урезао имена Ови хладни, неми датуми смрти. Овде сваки метар памти -- овде је био рат. Овде су наш момци гинули за домовину. Наређење је било дато -- заузети и задржати мостобран. А таласи рукавца су кидали десантне чамце. А после су момци падали са ивице чамца, као вреће. И није било броја покошеним водовима и четама. И по убијеној браћи пробијали су се у ватрену олују. Линија обале кипела је крвавом пеном. Они неће видети небо, ми нећемо заборавити то Како узима рат, како скупо стоји победа. Моја отаџбина се гушила од бола У бодљикавој жици, у рововима и проливеној крви Од сивога дима, покрај распоређених мина Од глади у условима сурових зима. Ово је моја земља, спаљена до темеља. Уместо безбрижног детињства у очима деце је рат. Изгажена, стрељана, исцрпљена Између камених зидова и непријатељске ватре. Време пролази, мир већ прихватамо као уобичајено. Експлозије бомби сада не узнемирују дечије снове. Али милиони хероја, чију је крв упила земља Не дају да се заборави да је овде био рат. Када се изненада у сваки дом увукла невоља. Ваздух је смрдео на барут, штрчала је од експлозија земља. У рушевинама је цела земља, сваки дан све више изгубљена. Нашу будућност су чупали из шапа страшне звери. Статистика не даје да се спозна дубина Шта је побуђивало војнике с пушком да иду на тенкове. Право из школске клупе, заузевши своје место у строју Постајали су седи, идући по самој ивици. Отаџбину су преплавиле дуготрајне борбе. Беспрекидно су се водиле за сваки сантиметар земље. И ми морамо памтити, да је наше мирно небо Заслуга војника који су победили. Карченско-Елтигентски десант, Огњена земља Битка за Стаљинград и Курска битка, Аџимушкајски каменоломи. Шта све фашиста није покушавао, али наш дух није био сломљен. Четири године рата, градови хероји. И ево већ је пред Рајхстагом наша војска Страшније од артиљерије победоносно: Ура! И над пораженом звери вијугају се наше заставе. Када су се већ без муниције дизали у бој Наши прадедови су силом духа држали строј За мене и тебе, и ми немамо права да то заборавимо Јер за наше животе они су морали платити својим. И сваки дан који је немилосрдно одузео непријатељ Могао их је спојити, направивши за отаџбину чврст ослонац. Пролазећи кроз пакао, запамтивши сваки јецај рањеника. Давши последње, али не зажаливши ни због чега.
