Guest
2. августа 1675. педесет хиљада турско-татарских војника под вођством кана Нуредина приближила се Почајеву. Становници суседних насеља пребегли су у манастир, који је у то време био окружен само грубом дрвеном оградом. У одбрану манастира стали су сви који су само могли да држе оружје, како из редова монаха тако и из редова лаика. Према легенди, читајући акатист испред Почајевске иконе Богородице, на небу су се изненада раздвојили облаци, а сама Богородица се појавила у блиставом сјају, окружена анђелима, а поред ње молећи се св. Јов Почајевски. Татари су видевши небеску војску, у збуњености почели да гађају у правцу Богородице и монаха Јова, али су се стреле вратиле назад и раниле оне који су то чинили. У стампеду, не препознајући своје људе, убијали су једни друге. Браниоци манастира су јурнули у потеру и похватали многе. Неки од заробљеника су касније примили хришћанску веру и заувек остали у манастиру. ☦️☦️☦️ This site is for educational purposes only!! *FAIR USE* Copyright Disclaimer under section 107 of the Copyright Act 1976, allowance is made for “fair use” for purposes such as criticism, comment, news reporting, teaching, scholarship, education and research. No copyright infringement intended. ALL RIGHTS BELONG TO THEIR RESPECTIVE OWNERS!
