Guest
Дом честитих српских родитеља Раде и Љубице Ђујић, у питомом Далматинском селу Топољу код Книна, био је испуњен необичном радошћу 27. Фебруара 1907.године. Тога дана родило им се прво мушко дијете; надјенуше му српско историјско име: Момчило. Ко је тада могао и замислити да ће име заиста одговарати улози која ће чекати Радиног сина кад буде у зрелим годинама и коју ће он успјешно одиграти не само у своме родном мјесту већ на широким просторима тромеђе Босне,Лике и Далмације! Нико тада није могао предвидјети колика га слава чека, али и колико бреме одговорности, које ће он носити на својим плећима. Носиће он то бреме јуначки, херкулски… Неки це му завидјети, али многи ће му се дивити; дивиће му се српски Златоуст 20-ог вијека, Владика Николај, који це своје дивљење за Војводу Момцила овјековјечити пјеснички надахнутим поздравом: ,,Ој Момчило, све ти здраво било! Момчила си старог надмасио. Твоја слава и твоје јунаштво, гласиће се док буде гусала и док буде пјевачкијех грла.“ Поред Момчила, Бог је благос
