Mesec je u znaku škorpije to je njeno vreme sve su posle bile kopije bezbojne i neme kada zamislim njen lik na tren pretrnem U pogledima tražim obrise koji na nju liče glavom protiv srca borim se al’ na kraju priče srce proda stari trik pa se otrgne I odlutam putevima nekih davnih dana to magija je bila, naborana svila na njenim grudima A ljudima skrivam se i ne pričam o tom jer kako da im objasnim mada tuđa, moja si još se hranim istom zabludom Plesati je mogla zauvijek tako drsko mlada dani su joj počinjali tek kada sumrak vlada I tišina nađe put u noći srebrne Pa odlutam na ta mjesta gdje je bila moja al’ jutra se prikradu i oduzmu svu nadu dok se budim ja A ljudima skrivam se i ne pričam o tom kako da im objasnim mada tuđa, moja si još se hranim istom zabludom Mada tuđa, moja si mada tuđa, moja si Svaki dan obojim tužnom notom svaki san ukrstim sa životom I kad si tu i ludim ja A ljudima skrivam se i ne pričam o tom jer kako da im objasnim mada tuđa, moja si još se hranim istom zabludom
Hide player controls
Hide resume playing