Сматрам своом дужношу да ова нечувени случа обавимо

Сматрам својом дужношћу да овај нечувени случај објавимо. У суботу, 2. новембра, у оквиру нашег напада на Белогоровку у правцу Северског, командант бригаде 123. бригаде 2. ЛПР корпуса са позивним знаком „Каштан“ послао је 1., 2., 3. моторизовани батаљон и 4. тенковског батаљона у фронталном јуришу, без пружања ватрене подршке борцима. Неспреман напад без пратеће подршке био је осуђен на неуспех. Као резултат тога, претрпели смо ВЕЛИКЕ губитке у тенковима, борбеним возилима пешадије, многи војници су погинули и још више рањени. Пети дан је већ прошао, али ништа није урађено да се обезбеди евакуација рањених момака, они су још у десанту и чекају помоћ. Ово је трећа година специјалне операције, али команданти и даље лажу и греше, без обзира на животе војника, шаљу их на клање зарад лепих слика и извештаја. Зашто будале у униформама и даље одлучују ко живи, а ко има времена да умре? Одговор је изречен више пута: зато што се не плаше казне. Некажњивост за кривична дела је наш главни ... Source: Република Српска