Guest
“Није ме потресло то што сам повријеђен, ми смо ушли у тај ров, одрадили задатак и када смо се враћали назад ја сам нагазио на мину. Био сам неколико секунди збуњен шта се десило, гранатирање, или мина... Потресло ме је само када сам помислио шта да кажем дјевојци и мајци, оне ће се љутити. Никакве панике и сажаљења није било. Десило се и шта, све је воља Божја.» - испричао је 22-огодишњи Роман, ратно име «Колос», нашем дописнику из Русије и Украјине Игору Дамјановићу. «Колос» је рођен у граду Макејевка надомак Доњецка и када је почео рат имао је само 14 година. Каже да је одувијек желио да постане војник и да га је посебно погодило: « Када је наша украјинска армија којом сам се ја поносио почела да бомбардује наше градове. За мене као дјечака велики стрес је представљало бомбардовање Доњецка од стране авијације и када су почели да долазе националистички батаљони.» Роман је говорио још о својим плановима за будућност, губицима 32. бригаде украјинске армије, како је рањавање поднијела његова мајка и колико је све то утицало на његов однос са дјевојком. ИН4С Национална ТВ - Добродошли!
